Биографија, CV и резиме – разлике о којима треба знати

Већина младих људи који конкуришу за посао, као и неки послодавци у Србији, не увиђају разлике између биографије, CV-а и резимеа. Ипак, у пословној култури постоји јасна разлика међу наведеним категоријама докумената које се траже од вас. Незнање о томе који тип документа треба послати послодавцу може довести до тога да вас запослени у HR-у у великим компанијама унапред дисквалифијују или узму за мање озбиљне кандидате. Дакле, разлике постоје у дужини, садржини и намени. Познавање формалних правила (када се шаље који тип документа и како се тачно и правилно састављају биографија, CV и резиме) неопходно је за успешно тражење посла.

Биографија

Биографија је дужи писани документ у коме се наводе најзначајнији догађаји из живота појединца од места рођења до садашњег тренутка. За разлику од CV-ја и резимеа, биографија садржи много више од основних података као што су образовање, посао, радно искуство и вештине. Такође, биографија није таксативна, већ је то скраћени писани извештај о животу. Kао и код сваког документа, који се пише да би се дошло до посла, у биографији се тежиште ставља на оне догађаје из живота који су најбитнији за посао за који се конкурише. У данашње време послодавци врло ретко траже да им се достави писана биографија. Ипак, могуће је да се догоди да се у конкурсу за посао у државним предузећима или у неким ретким случајевима код појединих приватних компанија ипак тражи писана биографија. Стога је важно знати шта је биографија. 

CV (Curriculum Vitae)

CV у пословној култури означава радну биографију. За разлику од биографије, CV треба да буде кратак, концизан и прегледан, а да притом садржи што више информација у односу на позицију за коју се конкурише. У CV-ју се у кратким цртама наводе основни лични подаци као што су на пример: пуно име, број телефона, имејл и LinkedIn профил. Обрнута хронолошка форма је уобичајена у писању CV-ја тако да кад се таксативно, у трећем лицу, износе подаци о образовању и професионланом искуству креће се од последњег ка првом. С обзиром на то да је CV кратак он не би требало да прелази две стране А4 формата. У том смислу треба рационално одабрати податке који су релевантни за посао на који се конкурише. На пример неискусни почетници наводе податке о основној школи коју су завршили, иако ти подаци само заузимају место а не помажу послодавцу при процени да ли је неко, на пример, добар дизајнер или економиста. Иако може да се пише на две или три стране, такo дугачак CV би био прихватљив у академским круговима или у неким случајевима када се конкурише за неку престижну позицују где се наводи богато радно искуство или библиогрфија научних радова. Kада савремени послодавци у огласима траже CV, они обично очекују да он не буде дужи од једне стране. Запослни у HR-у не читају CV, већ га „скенирају“, тражећи на брзину елементе на основу којих ће одлучити да ли ће вас позвати на интервју. Са овом идејом треба писати CV и одлучити да ли у њега треба додати знање страног језика, познавање рачунара, додатне обуке, вештине и шира интересовања. Такође, захтев да CV буде на једној страни долази због тога што послодавци очекују да од вас добију резиме, али због терминолошке непрецизности то нису написали јасно. Углавном компаније у огласима најчешће траже да им се пошаље најкраћи тип података а то је заправо – резиме.

Резиме

Резиме је најкраћа и најсажетија форма од поменуте три и служи да у први план истакне делове CV-ја директно везане за посао на који се конкурише, што је најчешће ваше радно искуство. Резиме треба схватити као сажетак CV-ја који је већ сам по себи кратак. Резиме никада не би смео да пређе једну страну А4 формата. Подаци се излажу у кратким цртама таксативно обрнутом хронолошком формом. Ситуације у којима се тражи резиме су на пример: конкурисање у оквиру исте компаније за вишу позицију или конкурисање на оглас ако сте довољно познати професионалац и имате богато радно искуство које је само по себи довољо за добијање посла. У суштини, у резимеу се за разлику од CV-ја изостављају информације о вашим ширим интересовањима и информације о мање релевантним вештинама, а образовање може да се изостави или се наводи само оно које је пресудно за посао за који се конкурише. Послодавци и запослени у HR-у великих компанија у Србији често пишу да им је за конкурс за посао потребно послати CV, међутим често се из текста огласа може закључити да они траже од вас да их информишете само о релевантном образовању и радном искуству.